Polazeći od stava da memorija definiše suštinu urbane sredine glavna ideja nove multifunkcionalne dvorane u Banja Luci je da se arhitekturom oslika koncept otvorenosti i zajedništva u okviru monumentalnog objekta.
Arhitektura
Multifunkcionalna Dvorana
Kongresnog Centra u Banja Luci
Lokacija / Banja Luka, Republika Srpska
Godina / 2020
Površina / 21.470m²
Klijent / City of Banja Luka
Projektantski tim / Marina Lazović / Danica Stojiljković /
Predrag Ignjatović / Dijana Savanović /
Dunja Nedeljković / Zoran Lazović
Banja Luka je istorijski i administrativni centar koji je kroz vekove formirao svoj urbani identitet upijajući uticaje srednjeevropske, vizantijske i osmanlijske arhitekture. Ovaj grad u sebi objedinjuje smiraj širokih bulevara i trgova i zelenih obala Vrbasa, sa brzinom saobraćajnog i tranzitnog čvorišta, bujajućeg poslovanja i razvoja. Banja Luka je otvoren grad, jedan od retkih na Balkanu koji se nije “skrio” u nekoj kotlini iza brda i barijera. Reka Vrbas samo naizgled deli grad. U stvari, definišući strukturu urbanog jezgra, Vrbas ističe povezanost i kretanje. U arhitekturi, ovaj grad objedinjuje monumentalnost i detalje, formirajući kompleksnu ali skladnu strukturu visoke estetike po meri čoveka. U tom smislu, uzeli smo u zadatak da idejno rešenje objekata nove multifunkcionalne dvorane odiše suštinom grada, da se u njega ugrađuje, i da formira dodatnu vrednost koja je neophodna kako bi Banja Luka zauzela mesto koje joj pripada.
Objekat nove multifunkcionalne dvorane u Banja Luci je postavljen duž novoformiranog bulevara, direktno okrenutog prema reci Vrbas i starom delu grada, što je uslovilo da u arhitekturi javne zone u objektu budu okrenute prema reci, i da se objekat postepeno otvara, ostvarujući tako vizure na grad.
Narativan pristup arhitekturi postiže se izborom materijala. Bela mrežasta opna koja je postavljena preko staklene fasade svojom specifičnom teksturom, bojom, prozirnošću upravo postavlja ključne elemente prostora i željenu atmosferu arhitekture. Predlog materijalizacije proizašao je iz potrebe da se objekat fragmentira kako bi se minimizirao uticaj gabarita objekta, kako bi se postigla organska povezanost sa okolinom, i kako bi se ostvarila i iskazala multifunkcionalnost. Opna je drugačije tretirana u zavisnosti od potrebe svake pojedinačne fasade i prostora koji se nalazi iza nje. U nekim delovima ona je dinamično postavljena akcentujući dinamiku unutrašnjeg prostora, dok je na fasadi koja je okrenuta ka parku smirena. Ova opna ujedno povezuje i sve aspekte programa koncertno/kongresni centar, pozorište, izložbene postavke, restoranske usluge, kao i poslovne kapacitete berze. Procep na opni koji se pojavljuje u krovu jasno definiše dve glavne funkcije koncertno/kongresne delatnosti i pozorišta. Ove dve celine su dodatno diferencirane materijalizacijom. Koncertno-kongresna sala sa malom koncertnom salom koncipirana je kao drvena skulpturu u prostoru, dok je pozorište materijalizovano u natur-betonu. Ova dva glavna programa objedinjeni su u prednjoj zoni otvorenim terasama čija je glavna svrha da povežu unutrašnji prostor sa gradskim vizurama i pogledom na reku Vrbas. Da bi se to ostvarilo stepenaste terase su otvorene prema gradu, angažujući najlepše vizure starog grada dok posetioci doživljavaju unutrašnjost objekta. Ujedno da bi se objekat integrisao u grad, spoljne terase imaju funkcije da, nežno i organski, dovode arhitekturu u ljudski opseg.
U funkcionalnom smislu polazni stav je bio da se diferenciraju zone koncertno/kongresne sale i pozorišta i da se prednost da povezivanju glavnog ulaza sa prednje fasade objekta sa zadnjim ulazom sa parkinga kako bi se ostvarila komunikacija duž celog objekta.
Unutrašnji javni prostori, foajei i atrijumi dinamično su postavljeni između dve jasno definisane celine. Foaje promoviše protok i društvenu interakciju između dvorana.
Foaje deluje kao živa ulica, poboljšavajući interakciju između posetilaca tri različite dvorane (koncertno/kongresne, pozorišne i male koncertne dvorane). U ovom prostoru smeštene su glavne vertikalne komunikacije između različitih prednjih i zadnjih nivoa objekta koje ujedno najviše i daju karakter unutrašnjem prostoru. Kako bi se izbeglo preklapanje različitih korisnika prostora, glavni ulazi su podeljeni. Na pristupnom platou koji se nalazi na koti 0.00 ostavljen je ulaz za pozorište, a glavni ulaz za filharmoniju je podignut na gornju etažu +4.50 preko pristupnog spoljnog stepeništa. U isto vreme, dodatne funkcije, kafea i restorana disperzno su razmešteni po objektu tako da omogućavaju višestruku upotrebu od strane obe funkcije, dok je restoran za 1000 osoba smešten na krovu kongresne dvorane koja je stepenasto postavljena. Ovakav razmeštaj povećava dinamiku kretanja posetioca i definiše duh živog kompleksnog urbanog tkiva. Prostori za izložbene postavke postavljeni su u podzemnoj etaži kako bi se aktivirao prostor izlaska iz pozorišne sale i male koncertne sale. Sa bočne strane pozorišta postavljena je zona administracije za kongresno/koncertni centar i pozorište koji su okrenuti ka parku. Na gornjim etažama postavljen je poslovni prostor berze koji je prostorima spoljnog atrijuma distanciran od ostatka objekta. Struktura objekta predviđa mogućnost dodatne nadogradnje kapaciteta berze u višim etažama objekta u budućnosti.
Posebna pažnja je posvećena komunikacijama u okviru objekta. Razrađene su komunikacije u okviru koncertno/kongresnog centra sa radnim prostorom filharmonije, kao i pozorišna scena sa salama za probu i garderobama. U skladu sa zahtevima programa ostvarena je zasebna komunikacija sa VIP delom podzemnog parkinga, sa VIP ložom u pozorištu i kongresnoj dvorani, kao i sa VIP restoranom.
U skladu sa arhitekturom objekta postavljen je i koncept konstrukcije objekta, sa idejom da se unutrašnji prostor rastereti konstruktivnih elemenata. Konstrukcija koncertno/ kongresne dvorane i pozorišne dvorane dilatirana je u odnosu na ostatak objekta. Konstruktivni zidovi ovih dvorana su od armiranog betona sa čeličnim ravanskim nosačima. Ostatak objekta je posatvljen na skeletnoj konstrukciji sa kombinacijom čeličnih i betonskih stubova, dok je krovna konstrukcija čelična rešetka. Ovakvim rešenjima se postiže otvorenost, dinamika i funkcionalnost, monumentalnost po meri čoveka.
