Arhitektura

Kreativno-inovativni
multifunkcionalni
centar Ložionica

Investitor:
Vlada Republike Srbije
Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu
Nacionalna platforma Srbija Stvara

Autor rekonstrukcije i arhitektonsko-urbanističkog rešenja (2022):
AKVS arhitektura, Beograd
Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum

Konkursno rešenje (2021):
AKVS arhitektura, Beograd
Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Zoja Milić, Vuk Zlatković (saradnik)

Autori enterijera Ložionice (2022):
INKA studio, Beograd
Marina Lazović, Predrag Ignjatović, Dijana Savanović, Jovana Bošković, Jelena Korolija,
Dunja Nedeljković, Zoran Lazović, Mina Kostić, Zorana Jović, Katarina Pejić

Originalni projekat Ložionice (1925-1927):
Nikola Raičković, inženjer

Projektant:
MASHINOPROJEKT KOPRING, Beograd

Izvođač radova:
M ENTERIJER GRADNJA, Beograd

Početak radova:
februar 2023.

Završetak radova:
februar 2025.

Lokacija / Beograd / Srbija
Godina / 2021 –
Površina / 230m²
Klijent / Vlada Republike Srbije
Autori enterijera Ložionice / Inka Studio, Beograd

Marina Lazović, Predrag Ignjatović, Dijana Savanović,
Jovana Bošković, Jelena Korolija, Dunja Nedeljković,
Zoran Lazović, Mina Kostić, Zorana Jović, Katarina Pejić

Objekat Ložionice je potpuno očuvan u svom originalnom stanju, tako da unutrašnji prostor ostane potpuno otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada, tako da se struktura zgrade stalno sagledava u svoj svojoj veličanstvenosti. Svojom polukružnom strukturom Ložionica je fokusirana ka centru Okretnice, a novim intervencijama u enterijeru planirano je da se logika radijalnog i lučnog kretanja prenese i unutra, u prostor kreativno-inovativnog haba. Dvadeset šest 5 metara visokih, gabionskih panela ispunjenim lokalnih železničkim kamenom na mestima nekadašnjih ulazaka lokomotiva u Ložionicu, dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu oko Okretnice i uvode posetioce u prostor haba. Ulazni i izložbeni hol se proteže iza gabionskih panela, natkriven je staklenim krovom, a kako je orijentisan ka jugu, ujedno predstavlja i najosunčaniji prostor ka kojem je orijentisan ceo hab. Gabionski paneli imaju ulogu ogromnih brisoleja koji štite od jakog sunca, i istovremeno štimuju atmosferu u prostoru unutra, propuštajući mestimično zrake sunca među kamenjem danju, odnosno isijavajući iz unutrašnjeg prostora ka spolja noću.

Iznutra, prostor je programski zoniran radijalno u fragmentima kružnih isečaka koji se nadovezuju jedan na drugi. Jedini novi element prostora predviđen prvonagrađenim konkursnim rešenjem je čelična, žuta lučna galerija celom dužinom objekta, u velikom brodu sa severne strane, sa koje se radijalno prepuštaju radni prostori u vidu terasa koje levitiraju u vazdušnom prostoru Ložionice. Terase se tipološki razlikuju među sobom, tako da su neke u nivou galerije, neke spuštene u vidu tribina ka prizemlju, neke odignute ka galeriji u vidu malih neformalnih prostora za prezentacije… Međusobno su vizuelno povezane, tako da sve zajedno čine veliki otvoreni radni pejzaž novog haba, i dramatično naglašavaju moćni ritam originalnih armirano-betonskih ramova Ložionice.

Kroz razradu enterijera, bilo je važno zadržati koncept zalučenog kontinuiranog toka objekta “Ložionice” kako zbog dinamike povezivanja funkcija naglašavajući ideju multifunkcionalnosti koja je neophodna za ovaj tip objekta tako i radi ostvarivanja utiska većeg prostora. Programski radijalno zoniran prostor, sadrži tri funkcionalno, tehnološki i vizuelno jasno diferencirane celine koje se međusobno nadovezuju jedna na drugu.

Centralnu zonu čini zona izložbenog prostora, kreativnih habova, radionica, učionica, sala za sastanke, prezentacije, probe i kreativna istraživanja.

Njom dominira čelična, žuta, lučna galerija umetnuta između očuvanih postojećih armirano betonskih ramova Ložionice, izražavajući nedvosmislen stav autora da se svaki novi detalj umetnut u postojeću strukturu jasno naglasi i da svojom novom namenom odražava duh vremena u kojem je nastao, istovremeno ne ugrožavajući istorijsko nasleđe. Iz istog razloga ona je i celom svojom severnom stranom distancirana od postojećeg fasadnog zida Ložionice, „levitirajući“ u vazdušnom prostoru. Konstrukcija galerije je rešena kao lagana čelična konstrukcija koja ne opterećuje prostor, tretirajući svaki njen detalj kao estetski element. Radi ostvarivanja kontinuiranih vizura i sagledavanja autentične konstrukcije Ložionice, a istovremeno vodeći računa o upotrebljivosti i multifunkcionalnosti prostora za buduće korisnike „plutajuće“ terase galerije su u pojedinim segmentima zastakljene. Svaki od ovih koncepcijski posebnih celina je dizajniran tako da se može ostvariti multifunkcionalnost. Na severnoj strani galerije projektovane su konvencionalne kancelarije, ali i radionice i sale za sastanke, dok na južnoj strani galerije dominira koncept savremenog haba gde se tribine i izdignute galerije sa otvorenim co-working prostorima, naizmenično prepliću sa zastakljenim prostorima kreativnih inkubatora i sala za sastanke profesionalnih udruženja. Kroz centralnu zonu prolazi glavni ulaz u Ložionicu preko koga se ostvaruje veza „Beograda na vodi“ sa novoformiranim javnim prostorom sa Okretnicom.

Druga vrlo važna celina koja se nadovezuje na ulazni hol je prostor multifunkcionalne sale ili takozvani „ Black Box“. Kao jedinstven prostor u gradu, vizuelno i funkcionalno prepoznatljiv, namenjen ozbiljnim kulturnim sadržajima, projektovan je tako da tehnološki mora zadovoljiti potrebe najraznovrsnijih događaja. Posebna pažnja je posvećena projektovanju konfiguracija scensko-gledališnog prostora, tehničko-tehnološkog, kao i prostora namenjenog publici. Predviđen da bude transformabilnog karaktera, scensko-gledališni prostor, daje mogućnost formiranja različitih konfiguracija od bioskopa, konferencija, kongresa do baletskih predstava i rok koncerata. Promenom odnosa između scene i gledališta projektom je predviđeno i više konfiguraciji za pozorišne predstave kao i modne revije i druge slične događaje.

Treću značajnu, ali funkcionalno i tehnološki drugačiju celinu od svega pomenutog čini Food & Beverage hala. Ona je transparentnom staklenom pregradom vizuelno povezana sa izložbenim prostorom, gde se iz unutrašnjeg prostora u nju ulazi i isto tako velikim staklenim fasadnim zidom sa pripadajućom baštom na koju se iz nje izlazi. Ova transparentnost prostora je bila imperativ kako bismo zadržali dugačke vizure lučne, podužne ose objekta i vezu sa spoljašnim prostorom preko restorana ka bašti. Otvoreni prostor velike visine preseca čelična, žuta, lučna galerija kao nastavak vizuelnog kontinuiteta sa centralnim delom Ložionice.

Investiciona vrednost

52.000.000€

Svi elementi enterijera i opreme dizajnirani su po principu „truth to materials“, sa izloženim materijalima konstruktivnog sistema, kao i izloženim instalacijama. Trase instalacija su pažljivo koncipirane, a dizajn i boje vizuelno usklađeni u estetiku enterijera Ložionice, obzirom da čine bitan detalj njenog vizuelnog identiteta. Osnovnu paletu boja čine valeri sivih tonova sa pojedinačnim elementima naglašenim u intenzivnijim bojama (čelična galerija, oprema). Industrijski liveni pod je u odgovarajućim zonama radijalno podeljen umetnutim sinama na mestima nekadašnjih trasa kanala za servisiranje lokomotiva.

Gabion vrata, kao jako bitan element kako eksterijera tako i enterijera, umnogome definišu i čine atmosferu Ložionice autentičnom. Poput gabiona, veliki komadi kamenih blokova, kao asocijacija na železnicu, se javljaju u delovima enterijera info pulta i garderobe za posetioce u centralnom holu evocirajući na nekadašni prostor i namenu Ložionice.

U okviru izložbenog prostora posebno su dizajnirani izlagački sistemi koji prate savremene trendove u izlaganju. Osnovni konstruktivni delovi izlagačkog sistema čine “skele” koje su jednostavne za manipulaciju i eksploataciju, monažno su demnotažne i prilagodljive različitim tipovima postavki u prostoru. Elementi primarno stoje u magacinu Ložionice, i iznose se po potrebi u toku privremenih izložbenih postavki, tako da je izložbeni prostor, u periodu kada nema postavki, slobodan.